Kako snimiti sadržaj za društvene mreže?
„Kako snimiti sadržaj za društvene mreže“ je pitanje koje mi skoro svaki vlasnik lokalnog biznisa postavi u nekom trenutku. I obično ne pita to teorijski, pita zato što je probao, zaglibio posle par snimaka, i odustao.
Razumem to. Nemaš studio, nemaš vremena da se time baviš ceo dan, i verovatno ti ni ne leži da pričaš pred kamerom. Ali primetio sam nešto, problem skoro nikad nije u opremi ili talentu. Problem je što snimanje deluje kao veliki projekat, pa se stalno odlaže.
Evo tri najčešća razloga zbog kojih se snimanje izbegava, i kako svaki od njih rešavam sa klijentima.
„Nemam vremena da snimam svaki dan“
Ovo je najčešća zamerka, i potpuno je opravdana. Ali rešenje nije da nađeš više vremena, rešenje je da snimaš ređe, a više odjednom.
Kod par klijenata sam uveo isti sistem: jednom nedeljno, u bloku od sat, sat i po, snimimo sadržaj za celu nedelju unapred. Ne snima se svaki dan po pet minuta između mušterija, to je ono što najviše iscrpljuje i najlakše se preskoči. Umesto toga, sve se isplanira unapred (teme, redosled, šta se govori), pa se samo „odradi“ u jednom terminu.
Kad snimanje prestane da bude dnevna obaveza i postane jedan blok u nedelji, odjednom prestaje da bude teret.
„Ne znam šta da kažem pred kamerom“
Ovo je drugi najčešći problem, i tu ljudi obično misle da im treba talenat za kameru. Ne treba.
Ja to radim ovako: umesto da se sedne pred kameru i „smisli nešto“, prvo se napravi kratak plan, jedna rečenica koja je hook (zašto bi neko gledao ovo do kraja), dve-tri rečenice razrade, i jedna jasna poenta na kraju. Kad znaš tačno te tri stvari, kamera prestaje da bude strašna, jer ne improvizuješ, samo pričaš ono što si već smislio.
Ne treba scenario od dve strane. Treba tri rečenice na papiru, i to je dovoljno da snimanje krene glatko.
„Ne sviđa mi se kako izgledam/zvučim na kameri“
Ovo je iskreno najteži deo, i lažno bi bilo reći da nestane preko noći. Ali primetio sam nešto kod klijenata koji su ovo prevazišli: što više snimaju, to manje o tome razmišljaju. Prva tri snimka su neprijatna skoro svima. Posle desetog, to postane rutina, kao odgovaranje na telefon.
I dobra vest, ne treba ti profesionalna oprema ni glumac ispred kamere. Statičan kadar, telefon na stalku, prirodno svetlo pored prozora – to je 90% postavke koja stvarno radi za lokalni biznis. Ljudi ne očekuju produkciju sa TV-a, očekuju da vide osobu iza biznisa kojoj veruju.
Sistem, ne haos
Ono što povezuje sva tri rešenja je isto, zamena haosa sistemom. Kad snimanje nije „moram nekako da uklopim danas“, nego ima svoje mesto u nedelji, svoj kratak plan i svoju jednostavnu postavku, prestaje da bude prepreka.
I to je, iskreno, najveća razlika koju viđam kod klijenata pre i posle – ne bolja kamera, ne bolje svetlo, nego jasan sistem koji ne zavisi od toga da li je danas „inspirisan dan“.
Ako ti se ovo čini kao nešto što bi tebi ili tvom biznisu dobro došlo, a ne znaš odakle da počneš – tu smo, pišite nam.
